Београд: Југославија, 1965. — 48 с.
Ретко је који споменик средњовековног српског сликарства мање спомињан у историјским изворима од цркве св. Ахилија у Ариљу. Цела поуздано позната прошлост овог манастира, сада месног храма варошице којој је дао име, може се сабити у неколико редака. Данашња црквена грађевина живописана је крајем XIII столећа — 1295/1296. године као задужбина краља Драгутина Немањића, о чему обавештава натпис високо у прстену тамбура. Средином XIV века храм се још увек украшава, јер је тек у доба цара Душана добио велики метални хорос. Само неколико ариљских црквених старешина спомињу се у XIV и XV веку: двојица епископа непосредно по живописању цркве, а 1433. године ариљски митрополит Марко, који у то време учествује у обнови једног манастира на Светој Гори.